Uobičajena praksa je da posrednik u osiguranju naplaćuje proviziju od osiguravajućeg društva koje izda polisu, kako pružena usluga ne bi pala na teret ugovarača osiguranja. Samo u specifičnim slučajevima, posrednik u osiguranju može naplatiti uslugu od ugovarača osiguranja, ali ona mora biti unapred dogovorena. U tom slučaju posrednik se ne može naplatiti od osiguravajuće kuće.
NE. Osiguravajuće društvo proviziju isplaćuje iz dela premije koji se naziva „režijski dodatak“, a on služi za plaćanje različitih troškova koje osiguravajuće društvo ima bez obzira da li je na određenom poslu angažovan broker osiguranja.
Prema Zakonu o osiguranju, neophodno je da posrednik u osiguranju poseduje ovlašćenje za posredovanje za svakog pojedinačnog klijenta. Takvim ovlašćenjem, broker se „legitimiše“ pred osiguravačima da zaista nastupa u ime osiguranika i uvodi se red na tržište osiguranja.
Ova situacija se skoro po pravilu dešava. Posao posrednika u osiguranju je da sagleda rizike, optimizuje ugovoreno pokriće i naravno, da snizi premiju ukoliko je to moguće. S obzirom na iskustvo koje posrednici u osiguranju imaju, a ono uvek prevazilazi iskustvo i pregovaračku poziciju njihovih klijenata ponaosob, u sinergiji sve tri navedene aktivnosti, brokeri osiguranja obezbeđuju povoljnije ponude osiguranja.